– Kako si spavao? – upita ga Im.
– Prilično loše – odgovorio joj je n. – ovi zrikavci prave nepodnošljivu buku, a i pod od kamena nije udoban za spavanje. Samo želim da izađem odavde.
– Pod nije od kamena, reče Im. Spustiću ti sada hranu, sigurno si gladan.
Košaricu punu hrane Im je spuštala pomoću sajle, polako i pažljivo, da nešto od namirnica ne ispadne. Nakon par minuta, stigla je do ruku n. koji je uzeo njen sadržaj, izvadio ga i počeo da jede. Im je krenula da povlači praznu košaricu nazad, prema gore.
Neposredno pošto je završio svoj obrok, osetio je potrebu da obavi veliku nuždu. Otkopčao je pantalone, skinuo svoje gaće i čučnuo. Podigao je pogled prema Im, koja je netremice promatrala svaki njegov pokret.
– Jesi li kvalitetno kenjao? – upita Im.
Kameni pod je već bio prekriven fecesom, u visini članaka. Cipele su šljapkale kada bi n. podigao pa spustio noge.
– Užasno smrdi ovde dole – reče n.
– Ne smrdi – odgovori mu Im.
Pogledala ga je, osmehnula se i rekla:
– Volim te.
Seo je nemoćno na kameni pod u feces. Pantalone su mu se umazale.
– Samo želim da izađem odavde.
– Ne znam ni da li je dan ili noć, koje je godišnje doba, ovde dole je mračno i hladno, reče n.
– Nije, odgovori mu Im. Znam kako ti je: i meni je bilo tako, samo mnogo gore. Daću ti sada da jedeš.
– Kako si spavao?
– Loše, ovi zrikavci me izluđuju – reče n. Samo želim da izađem odavde.
– Suviše si osetljiv – odgovori mu Im. Nije to ništa.
Spustila mu je dnevni obrok.
Potišten, preuzeo je sadržaj korpe. Pogledao je ćutke gore prema otvoru.
– Ja te nisam terala da silaziš tamo – reče Im. Volim te.
Nivo fecesa je sada bio već u visini pupka, pa se nije ni trudio da skida pantalone da bi ispraznio creva. Nastojao je da mu ruke ostanu neuprljane, kako bi hranu mogao da uzima čistim prstima.
– Kako si spavao? – upita Im.
– Volim te.
Košarica.
Sajla.
Obrok.
Napuni stomak – isprazni creva.
Nivo fecesa je porastao do ključne kosti.
– Jesi li kvalitetno kenjao?
– Samo želim da izađem odavde – reče n.
– Pa dođi – odgovori Im. Dođi gore i popuši mi pičku.
– Da ti popušim pičku?
– Ja to nisam rekla. Volim te.
Nivo se podigao do usta.
Obrok.
Punjenje-pražnjenje.
– Kako si spavao?
– Jesi li kvalitetno kenjao?
– Ja to nisam rekla.
– Volim te.
Čvrsto je stezao usne u patetičnom pokušaju da spreči ulazak fecesa u usta.
– Kaži nešto – reče Im. Zašto ništa ne govoriš? Pa ti uopšte ne umeš da ceniš to što trošim svoje vreme i provodim ga sa tobom.
– Ja to nisam rekla.
Feces mu je nezadrživo ulazio u nos i uši. Osećao je kako mu se mozak natapa tom smesom. Čuo je samo još zrikavce. Shvatio je da je dalji otpor besmislen.
– Kako si spavao?
Pogledao je prema gore, trenutak pre nego što mu je feces prekrio oči i pročitao sa usana Im:
– Volim te.
Naslućujući nadolazeće olakšanje, n. se konačno prepustio i uz osmeh otvorio usta, osetivši kako mu feces juri niz grlo i spušta se dalje svojim putem, popunjavajući mu prostor u plućima i prodirući u njegovo srce.
Im je, posmatrajući kako feces lagano prekriva n. spuštala košaricu sa svežom hranom.
– O ovakvoj ljubavi sam sanjala, prošaputa kroz suze…