K. je vekovima dolazio na terapiju kod Đ. Buraza. Đ. Buraz je vekovima vršio eksperimente nad K.
Đ. Buraz bio je mentor velikim umovima. Bio je mentor Jungu, a nekada i Frojdu. Analizirajući nepisana dela puna mudrosti i istine Đ. Buraza drugi su uspeli da prevaziđu svoju polaznu dimenziju.
Đ. Buraz redovno je lečio K. K. je redovno dolazio kod Đ. Buraza da ga ovaj leči. Dani su prolazili, a vekovi su stajali. Onda su vekovi prolazili, a dani stajali. A K. je redovno posećivao ordinaciju Đ. Buraza.
Ordinacija Đ. Buraza nalazi se u četvrtoj dimenziji. Ipak, Đ. Buraz nikada nije prelazio iz dimenzije u dimenziju. On je tamo rođen.
Po rođenju on je postao Petroid. Školovanjem u školi Sensei-a i Pukovnika, učeći iz samog, još nezapisanog „Traktata“, Đ. Buraz stekao je osobine onog drugog velikog moćnika dimenzionog sistema. Đ. Buraz je dobio i drugi crni pojas u svojoj disciplini – postao je Myshkoid.
Tako je Đ. Buraz dobio sposobnosti iscelitelja. Brzo se to pročulo po sistemu dimenzija i Đ. Buraz je počeo da zarađuje pare, važeći za vodećeg psihijatra.
Tako je postupao i sa K. Nije bilo bitno, šta je K. govorio, niti šta mu je Đ. Buraz govorio, bitno je bilo da K. plati.
Ipak, jednoga dana, K. je poludeo i pokušao da se suprotstavi Đ. Burazu. No, desilo se ono što se moralo desiti. K. je platio. Morao je da plati. I inače je plaćao, a od tada je plaćao duplo. Evo kako je to izgledalo:
– Dobar dan, Đ. Burazu. Eto, ja sam došao na terapiju, kao što ste mi bili rekli da dođem…
– Vama neće biti dobar dan… K., opet kasnite.
– Nisam zaista imao namjere da vas uvrijedim gdine Đ. Buraze…
– Dobro, dobro, sedite K..
– Pa dobro K., šta vas muči?
– Viiiiii!!!!!!
– Hmmm… da, vidim. Dobro K., slobodni ste za danas. A sad platite!
– Ali… ali… ali nismo imali terapiju… kako sad…
– Samo vi dajte pare K., sve će biti u redu…
– Koliko…
– Duplo…
– Ali zašto…
– Znate vi zašto…
– Ali… ali… ali nismo imali uopšte terapije…
– Baš zato.
– Pa dobro… gdine Đ. Burazeee, šta je sad?!
– Znate vi šta je… (Đ. Buraz mirno, skoro hladnokrvno gladi bradu i zagonetno se smeška)
– Da… hvala vam, gdine Đ. Buraze… hvala…
– Tako je K., vidite da terapija pomaže… od sutra ćete dolaziti triput dnevno, po triput većoj ceni…
– Aaaaa… da, da, hvala vam, gdine Đ. Buraze… hvala još jednom…
– Sad idite, … K., vreme je!
K. je u tom trenutku ustao. Spremajući se da pođe, sa osmehom na svom napaćenom licu, dok je blaženstvo zračilo iz njegovih staklastih očiju, primetio je da nema jednu ruku…
K. je dakle ostao bez ruke. To je, u stvari bila cena. Đ. Buraz znao je kako da naplati izliv emocija svakog pacijenta. K. je izgubio ruku – levu. Tako je i nastala teorija ruke.
Tek kasnije uz milost Đ. Buraza i Myshkä-ine preporuke, K. je dobio nazad svoju ruku. Myshkä je potpisao preporuku K.-u, koju je ovaj morao da preda Đ. Burazu kako bi mu bila vraćena ruka.
Myshkä je dakle potpisao prepo-ruku. Samim tim potpisao je i saglasnost da K. godinama sistematično muči njegovog Posinka. Bila je to Myshkä-ina osveta – način da od svog Posinka napravi čoveka…
Odnosi u sistemu dimenzija postajali su sve složeniji i složeniji… Bilo je to pre nego sto će BABA dostići vrhunac svoje moći… Bila su to mračna vremena… ali dokle?