Šaman

Shvativši da se njegov Učenik u naletu besa poslužio Vetrom kao prevoznim sredstvom do sveta smrtnika i poznavajući Pukovnikovu žeđ za osvetom, rešio je da ga potraži.
Ali gde? Svestan da ovoga puta ne ide u standardnu misiju, Sensei je rešio da se na kratko odrekne svog tradicionalnog izgleda Sensei-a. Resetujući svoje biće na zvanje Druida maskirao se u jednu drugu veličinu koja mu je dozvoljavala da prirodu Sensei-a učini nevidljivom, a i davala mu je dodatne veštine koje bi mu omogućile da pronađe Pukovnika.
[…]

Sensei se tako spustio nazad u svet smrtnika i nakon nekoliko obavljenih bedevija pronašao je trag do Pukovnika. U jednom lokalu Sensei, prerušen u Druida, zatekao je za jednim stolom grupicu od nekoliko smrtnika ženskog pola kojima je nedostajala jedna polovina glave. Nekima leva, nekima desna. Sensei je prepoznao rad svog Učenika.
Hodom Druida prišao je tim stvorenjima i pitao ih zašto plaču, te prazno gledaju u pod. Njihov odgovor ga je zabrinuo. Rekle su da ih je unesrećio jedan čovek koji im je obećavao zvezde sa neba, a davao im grumenje slina i surutku za doručak. Nakon što bi završile doručak on bi im rekao da ima jednu važnu misiju i da one moraju da idu.
Sensei ih je zabrinuto slušao. Bilo mu je jasno da je Pukovnik svoje znanje Bušido-a primenio na jedan nov način, a i saznao je da njegova Velika Misija tek predstoji. Sensei je znao šta se desilo. Ono što se moralo desiti. Pukovnik je razočaran u Bušido, rešio da se domogne višeg zvanja Sensei-a, makar i po cenu da napusti Bušido i pronađe svoj put, rušeći sve pred sobom. A to je bio jedan drugi, mnogo teži put. Teži po žrtve ovog razvoja – žene. Sensei je znao. Pukovnik nije nestao. Pukovnik je bio prebačen u jedan drugi svet.

[…]

Nošen vetrom besa, Pukovnik je stigao u jednu njemu nepoznatu malaksiju. Kao da se probudio iz košmara, obreo se u jednom čudnom krajoliku. Bilo je užasno vruće, svuda oko njega bilo je nekog čudnog rastinja koje se smeškalo pustinjskim očima belih tigrova. Iz obližnjeg šumarka, tačnije džungle, čula se vriska nekih žena, rika lavova i muzika koju je pre mnogo vekova komponovao Joe Zawinul.
Rešen da ispita ovu čudnu malaksiju Pukovnik pokuša da ustane, ali u tom trenutku primeti da umesto zglobova na nogama ima neke čudne životinje nalik hobotnicama. Bili su to njegovi pokidani ligamenti koji su usled dugog putovanja doživeli metamorfozu i postali bića za sebe koja su se, naravno, opirala bilo kakvom odlasku sa tog mesta.
Skupivši svu snagu Pukovnik je uspeo da se odgega do džungle gde su ga dočekala neka deca, kako je pomislio. U stvari, bila su to bića nalik elfovima, kepeci koje su ovde zvali capovima. Capovi su ga i odveli do Zawinula. Ovaj veliki poglavica koji se bavio nekretninama – prodavao je nove šatore, polovne tende i korišćene vigvame – dočekao ga je kako dolikuje. Pljunuo ga je.
– „Gde si ti do sada?“ – reče Zawinul. – „Je l’ ti hoćeš ovaj posao ili ne?“
– „Ne znam o čemu je reč…“ – uzvrati Pukovnik.
– „Znaš ti dobro, pa ti si se sam javio na ovaj konkurs.“
– „Kakav konkurs?“
– „Onaj koji smo raspisali još prošlog milenijuma.“
– „Molim?“
– „Pa otvoreno je mesto na Akademiji vračeva.“
– „A to… I dalje ne znam o čemu pričate.“
– „Nemoj ti meni ne znam! Ti si odabrao da dođeš ovamo.“
– „Ali…“
– „Evo ti tvoj štap i idi. Primljen si.“

U tom trenutku sve oko Pukovnika, džungla, capovi, rika i vika, pa i sam Zawinul su nestali. Ostala je samo pustinja i neverovatna vrućina. Pukovnik je ostao sam. U ruci je držao čudan, izuvijan čvornovat štap. Odjednom, oseti potrebu da spakuje štap. Kao da je živ, štap se u tom trenutku pretvori u Pukovikovu drvenu nogu.
Tek tad Pukovnik shvati tajnu poruku one priče koju mu je Sensei pričao. Bila je to priča o jednom čoveku koji je išao i kucao na vrata različitim ljudima. „Ko je, ne kucam štapom.“
Desilo se ono što se moralo desiti. Pukovnik je napustivši svet Bušido-a ostao sam u jednom novom svetu koji je želeo da mu oduzme svu energiju koju je dobio obukom kod Sensei-a. Jedino rešenje je bilo da se pretvori u jednu vrstu moćnika koja je mogla da izdrži tu energiju. To se i desilo. Pukovnik je postao Šaman.