– „Zašto…zašto sam otišao?“
– „Možda zato da…odem?“
Podigao je svoj izmučeni pogled prema televizoru na kojem je upravo išao Nolle. Ova mnogo obožavana četiri zida su počela da se skupljaju. Osećao je to.
– „Zašto sam napustio put BUŠIDO-a? JOE, MARVIN…svi su ostali tamo. A ja sam završio ovde, u Učmarlaksiji.“ Vradžbina Woodooarke je delovala, znao je to. Pogledao je prema zidu na kome je stojala okačena preparirana Kanta-Za-Nabijanje. Setio se Renoa, volana i toplog mlaza. Pogledao je ogrlicu od Dabrovih zuba oko svog vrata i setio se kako je formatirao njen disk i ubacivao nove i nove informacije…ali dokle?
– „Tada… tada sam još uvek bio Pukovnik“ – pomisli očajno – „sledio sam BUŠIDO. A sada… Zašto sam otišao?“
U tom trenutku, ukazala se bela zaslepljujuća svetlost i osoba u kimonu.
– „Sensei…?“ – jedva je prozborio Pukovnik.
– „USSSS!!!!“ – odzvonilo je kroz celu Učmarlaksiju – „srećan sam što te ponovo vidim Šamane!“ – reče Učitelj uz drevni ritualni pozdrav.
– „Šaban?“ – upita Učenik.
– „Ma ne, Šaman!“
– „Šamar?“
– „…Sada si Šaman, barem u ovoj malaksiji. Mnogo je misija prošlo… i mnogo, ali s druge strane i premalo bednih pseudo-života umišljenih bedevija uništeno od naše strane da bismo sada stali. Tvoj put natrag će biti težak, ali ga moraš preći, da bi ponovo postao Pukovnik. Posle toga, napokon ćeš dobiti mogućnost da storiraš ostatke kalaštura koje si eliminisao, a za to će ti poslužiti Dimenzioni Frižider. Samo, moraš da se paziš: smrad iz njega će ubijati sve koji se usude da mu se približe i otvore ga…“
– „A Woodooarka?“ – upita Šaman.
– „Za tu BABA-inu poćerku ne brini. BABA je postala vraški domišljata, ali ipak ne dovoljno za drevni BUŠIDO. Tvoj problem će biti rešen, jer je Woodooarka završila u MARVIN-ovom Džepu. Nemoj me pitati kako, jer ti to sada mogu reći. Moraćeš da prođeš zajedno sa mnom kroz jedna vrata, a društvo će nam praviti jedan čudak koga dobro poznaješ, koji sledi neobičan slogan: ”IDI-KUD-GLEDAŠ”, stalno se izvinjava i čija kazna DIV-a je bila iskazana prvo kroz kvazi-ljubavnu vezu sa Romeo Valcerom, a kasnije i večnom apstinencijom… da ne govorim o poznanstvu sa nama… To će biti poslednji put da vidiš tu osobu, jer on ide na tajni zadatak, ali ti o tome sada mogu pričati…“
Šaman brzim pokretom ruke uze beretku koja je stajala na polici i koju je dobio na poklon od Semjuela Trotmena lično posle snimanja Ramba II i pogleda odlučno u Učitelja – „spreman sam, Propovedniče.“
– „Onda, Pukovniče… ’ajmo!“