Autobus se zaustavio na stanici i otvorio vrata. Teškom mukom, krenuo je da silazi niz stepenice koristeći štake. Obliven znojem, posle nekoliko trenutaka svojom desnom nogom dodirnuo je tle. Pogledao je na do kolena amputiranu levu nogu i odmahnuo glavom. Možda i nisam morao da odem na basket to veče… Kao da to sada ima neke veze. Začuo je trubu automobila i video svoj nekadašnji crveni renault clio i za njegovim upravljačem Komšu Retarda.
– „Rade, jel se vidimo večeras?“ – začuo se dobro poznati iritirajući glas.
Progutao je pljuvačku sa mukom i pognuo glavu. Setio se dana kada je festival propao i kada je, da bi isplatio sve učesnike, morao da proda svoj auto. Kiselo se nasmejao:
– „Naravno, cimni me i silazim…“
Došao je do vrata lifta, ali znao je da je uzalud, jer lift odavno nije bio u funkciji. Duboko je uzdahnuo i krenuo da se penje stepenicama. Pred vratima stana, začuo je neko stenjanje. Odškrinuo je vrata i video svoju najmlađu ćerku sa tek navršenih 14 godina kako veselo podvriskuje dok skakuće po batini neke spodobe.
– „Pitam se na koga je…“ – pomisli očajno.
Popeo se stepenicama da pozdravi starije ćerke, otvorio je vrata i zatekao kolektivne orgije. Skamenjen, stojao je tako par trenutaka bez reči dok ga jedan jebač nije primetio. Prekinuo je svoju aktivnost, prišao vratima i zalupio mu ih u lice.
– „Tata, trebaju mi pare!“ – začuo je dok je silazio niz stepenice.
Došao je do kupatila, otvorio vrata i počeo da se skida. Legao je u kadu da spava, ali san mu nikako nije dolazio na oči. Mislio je na nju.