Sedeo je za svojim stolom i prelistavao dnevne novine. Zadovoljno se smeškao. Sobu je ispunjavala umilna melodija jednog soprana. Prineo je ruku stolu i uzeo šoljicu kafe. Ispio je gutljaj. Pogladio je svoju bradu i zamumlao od zadovoljstva. Klimnuo je glavom devojci sa staklenim okom ispod stola da može da ustane i izađe. Ime mu…Read more
Popišanik je bio frustrirani radnik kulture u birokratskoj mašineriji umetničke škole. Imao je visoke ambicije i želeo je da izbije na čelo te institucije, da postane direktor, ali, avaj, to nije išlo. Korumpirana ekipa na čelu ga je davno provalila. Znali su da on nije igrač za prvu postavu, čak ni za klupu. Eventualno, on…Read more
U sobi je bila tišina, kao i uvek pred novu misiju. Sedeo sam na kauču i posmatrao ga. Ritualnom smirenošću je oblačio kimono, koji je nosio ispod odeće u znak poštovanja na svog Učitelja, Zen-Mastera, koji mu je preneo sve drevne veštine koje je poznavao, iako je Učenik već odavno prerastao Učitelja. Poštovanje prema Učitelju…Read more
Pukovnik koji je u svojstvu Zen-Učenika pohađao kurs kod Sensei-a, sledeći time i drevni put Bušido-a, bio je neverovatno talentovan. Njegov poziv Pukovnika bacao ga je od trenutka imenovanja u ovaj čin koji je dobio od samog Cara Tromeđe dva drevna carstva – Toharskog i Hetitskog – Džona III Ramba u najteže predele ovog i…Read more
Shvativši da se njegov Učenik u naletu besa poslužio Vetrom kao prevoznim sredstvom do sveta smrtnika i poznavajući Pukovnikovu žeđ za osvetom, rešio je da ga potraži. Ali gde? Svestan da ovoga puta ne ide u standardnu misiju, Sensei je rešio da se na kratko odrekne svog tradicionalnog izgleda Sensei-a. Resetujući svoje biće na zvanje…Read more
U potrazi za Šamanom, tj. bivšim Pukovnikom Sensei je morao da razmišlja. Prvo i osnovno pitanje koje ga je mučilo bilo je: „Gde sam pogrešio?“ Sensei se zato uputio u jednu posebnu malaksiju koja je imala epitet učmalaksije. To je bilo mesto gde se moglo na (malu) Miru razmišljati. I dok je Sensei boravio u…Read more
– „Zašto…zašto sam otišao?“ – „Možda zato da…odem?“ Podigao je svoj izmučeni pogled prema televizoru na kojem je upravo išao Nolle. Ova mnogo obožavana četiri zida su počela da se skupljaju. Osećao je to. – „Zašto sam napustio put BUŠIDO-a? JOE, MARVIN…svi su ostali tamo. A ja sam završio ovde, u Učmarlaksiji.“ Vradžbina Woodooarke je…Read more
„Biće odlično…“ – pomislio je Marvin. „Samo da prođe i ovo leto…“ – melanholično je uzdisao Džo. „Konačno sam pronašao način da se obračunam sa BABA-om…“ – smeškao se Marvin. „Nije da nije bilo alternative“ – pokušavao je da odagna ružne misli Džo, prisećajući se svojih prvobitnih planova za letovanje – „mogao sam otići da…Read more
Vetar je tih dana brijao ravnicu. Tukao je sa istoka, probijajući i najdeblje zimske kapute, mrveći kosti. Kaputi su se kroz grad kretali sporo i mučno, a samo ih je muka i mogla naterati da po takvom vremenu izađu napolje. Tog jutra, Gnojica je ustao vrlo rano. Nije bilo ni podne. Pogledao je kroz prozor…Read more
Karči je bio mamin sin. Iako po godinama u dobu životne zrelosti, nikada se nije otrgnuo od njenog uticaja. Uvek je imala ambiciozne ciljeve za njega, koje on nikada nije mogao da dostigne. Prosečnost je bila njegov sveti gral, ali mu je i ona izmicala kao dostojanstvo seksualno neaktivnom muškarcu. Kada smo kod toga, to…Read more