Bio je umoran. Sivim nebom su se vukli ogromni crni oblaci gušeći i ono malo dnevne svetlosti koliko je doba dana dozvoljavalo. Posle celog dana posla i gomile gluposti koje je morao da sluša u kancelariji stigao je kući gde ga je dočekala nova tura gluposti, prebacivanja, ispitivanja, ignorancije i uvreda. Rešio je da ode…Read more
Veče je mirisalo na uspeh. Odgurnuo je pekarku od sebe i ustao iz kreveta. Pekarka – tako je on u mislima nazivao – ili je i dalje spavala ili se vrlo dobro pravila da spava. Pošto joj nije znao ime, a nije ga ni previše zanimalo, odlučio je da je nazove samo – pekarka. Pritom…Read more
– … i tek što smo stigli u park i seli na travu, meni su na grudi sletele dve neke velike zelene bube i počele tu da se pare…“ – rekao joj je dok je pravio penu za kapučino. Ona se samo kikotala i pohotno gledala njegove mršave noge koje su virile iz starog prevelikog…Read more
Stajao je već dobrih 30 minuta. Red pred kasom jedva se pomerao. Pogledom je fiksirao zgodnu kasirku koja mu se osmehivala dok je skoro nemarno brojala pare, delila kusur i račune gomili nesnosnih turista. Svi su izgledali praktično isto. Roditelji i njihova razmažena derišta, ramena crvenih od sunca, uglavnom istetoviranih listova i leđa. – To…Read more
Čekao je da bakica završi sa popunjavanjem naloga. Strpljivo je pratio kako joj se ruke tresu dok ispisuje brojeve. – Samo polako gospođo, nikuda ne žurimo… – Da, da, evo samo još ovo da upišem, ime, kako sad to, šta ovde treba?… – Upišite svoje ime gospođo. – A da, naravno, hihihi – nasmejala se…Read more
Dan je bio kao i svaki drugi. Neobično običan. Ponedeljak. Početak septembra. Jesen, slutili bi pesimisti. Još je leto, ove godine će neobično dugo trajati, govorili bi optimisti. Poglavica je dominirao ulicom. Raširenih nogu, kao i obično bos, stajao je stabilno, čvrstim pogledom posmatrajući svoje carstvo. Ulica je bila pusta. Iako je jutro uveliko svanulo,…Read more
– Kako si spavao? – upita ga Im. – Prilično loše – odgovorio joj je n. – ovi zrikavci prave nepodnošljivu buku, a i pod od kamena nije udoban za spavanje. Samo želim da izađem odavde. – Pod nije od kamena, reče Im. Spustiću ti sada hranu, sigurno si gladan. Košaricu punu hrane Im je…Read more
– Misliš li, dakle, da je sve bilo uzalud? – upita Pukovnik. Sensei je razvukao usta u široki osmeh i stavio svoju šaku na rame Pukovnika: – Smatraš li da je za ovu situaciju relevantno šta ja mislim? – Ili za bilo koju drugu situaciju? – Uostalom, na kojim osnovama zasnivaš svoju pretpostavku…Read more
Likovi: Debela Paja Račmen Pajoza (ćerka Paje i Debele) Čambrljez (junak iz Traktata, sudbinom prisiljen na kanibalizam) Inspektor 1 Inspektor 2 4 policajca *** I 1 (Soba u Pajinom stanu. Debela sama u sobi. Sedi i muti fil za tortu koju pravi za Račmena. Stiže poruka na Pajin telefon. Debela prilazi i čita…Read more
Sa deponije se širio nepodnošljiv smrad. Bilo je nemoguće proceniti njene razmere. Dokle god je sezao pogled, tu je bilo i smeće. Sever-Jug-Istok-Zapad… na koju god stranu krenuli, nije bilo razlike. Deponija je delovala uronjena u večnost i sopstvenu kosmičku beskonačnost. Hodali su oštrim korakom, kao da nekuda žure. Pod nogama su im redom ostajale:…Read more