Karči je bio mamin sin. Iako po godinama u dobu životne zrelosti, nikada se nije otrgnuo od njenog uticaja. Uvek je imala ambiciozne ciljeve za njega, koje on nikada nije mogao da dostigne. Prosečnost je bila njegov sveti gral, ali mu je i ona izmicala kao dostojanstvo seksualno neaktivnom muškarcu.
Kada smo kod toga, to bi ujedno bila i Karčijeva definicija. Nakon niza godina nipodaštavanja, dehumanizovanja i tretmana koji poznaju samo žrtve višegodišnjeg frendzonovanja, roditelji su uspeli. On je postao krpa sa dna kace i kanta za nabijanje sa kojom mogu da se poistovete samo žrtve tranzicije sa periferije globalnog kapitalizma. Praznina u Karčijevoj duši je bila poput one u novčanicima tih nesretnika. I on i oni su samo želeli nešto bolje.
Karči je razvio kompleks inferiornosti veličine budžetskog deficita tranzicionih zemalja sa periferije dimenzionog sistema za prethodnu kalendarsku deceniju koji je prodirao do suštine njegovog bića. I upravo ta zjapeća praznina je tražila popunjenje.
Siroti Karči je pokušao sve da utoli tu duhovnu žeđ. Izlazio je na fensi mesta i posmatrao sponzoruše. Pokušao je da se divi njihovim silikonskim grudima i ustima, ali ga je to dodatno činilo nesrećnim. Latentna homoseksualnost je tražila žrtve, ali to nisu bile one odgovarajuće za njegov vid duševnog poremećaja – za njegov stupanj mentalne malaksalosti.
Počeo je da plaća prostitutkama usluge na interdimenzionalnom vašaru, ali ga je uzbuđivalo samo kada ga vređaju, nipodaštavaju i feminizuju. Kao što je činila njegova mama… Oblačila ga je u kostim Pipi Duge Čarape, šibala njegove mošnice bodljikavim ružinim prutom i terala ga da ponavlja da je najveći gubitnik u gradu. Od tada je razvio fetiš ka genitalnoj torturi…
Shvatio je da ti odnosi sa prostitutkama neće rešiti njegov problem, pa se setio jednog citata poznatog čerevićkog lajfkouča. Bilo je nešto u stilu: “Sreća je u davanju, a ne u uzimanju”. Rešivši da primeni tu njuejdžersku filozofiju u potrazi za srećom – a kako danima nije napuštao interdimenzionalni vašar – odlučio je da bude koristan i da pomogne prijateljicama noći i njihovoj galantnoj klijenteli u čišćenju mesta na kojima su oni upražnjavali “ljubav na sat”. Revnosno je uklanjao ostatke semene tečnosti i drugih ljudskih sokova sa automobila, pa čak i sa stakala, kada su galantna gospoda malo više opustila intimne mišiće i štrcala najživopisnije oblike koji bi dobijali specifične forme u okrilju mesečevog odsjaja. Drvo, automobil, Fleš Gordon, useljivi neženja, itd.
Kako svemu jednom dođe kraj, tako je i Karčijevom kreatoru, u drugim dimenzijama poznatog kao Div, bogu maminih sinova, pičkopaćenika i luzera svih vrsta, dojadila njegova mizerna egzistencija. Uspeo je i njega siroti Karči da smori i stvar je morala da se preokrene. Div je odlučio da uvede u Karčijev život zakrpu. Ali nije to mogla biti makar-kakva zakrpa. Rekli smo da je Karči bio krpa insignifikantna i njegov polarni parnjak je morao biti neko potpuno drugačiji od njega. Bio je to Vrbaški…
No, pre toga moramo malo objasniti zašto i kako je došlo do njihovog susreta.
Jedne vedre i tople letnje večeri Karčijevi stari drugari su odlučili da bi standardno mogli da proteraju šegu sa njim, pa su ga pozvali na njihovo redovno okupljanje u poznatoj gradskoj kafani “Bife Mortus” u centru grada. Tamo su instruirali jednu njihovu drugaricu – koju su mnogi od milošte zvali Min-Dža – da glumi da je emotivno i seksualno zainteresovana za njega. Iako ga žene nisu zanimale u tom smislu, ubogom Karčiju je prijala pažnja. Na njega su obraćali pažnju samo kada bi neko trebalo da preuzme krivicu za provokacije koje su njegovi drugari iz ustanove za obolele od sindroma mentalne malaksalosti upućivali osoblju koji su imali tu nesreću da vode računa o njima.
Pohotna Min-Dža brzo je počela da vežba svoj šarm na Karčiju. Ističući svoje impresivne ženske atribute, izvijala je leđa u luk kako bi vrećasta zadnjica zasijala i pohotno je lizala junačke Karčijeve zulufe i uši.
– “Gde si Karči, ljubavi, dugo se nismo videli… jao, kako si samo jak…” – šapatom mu je laskala.
– “Ovaj, molim te, nemoj, pa čekaj, mislim, jao, šta to radiš…” – pokušavao je da se odbrani Karči.
– “Jao, tako me pale tvoji mekani zulufi i nabrekli bicepsi, mislim, nabrekli zulufi i mekani bicepsi… želim te… sada…” – nastavljala je Min-Dža.
– “E, dobro je, nemoj tu pred ljudima, vidi, ljudi gledaju…” – potpuno izgubljeno mucao je Karči, nespretno se vrpoljeći, potpuno nemoćan da sakrije svoju nespretnost.
– “Neka gledaju, zato sam ih i dovela, to me još više pali… uzmi me, idemo, idemo odmah do mene, ajde…”
Kada se smesa njene pljuvačke, uloknanih zulufa i cerumena pretvorila u primordijalnu supu iz kojeg je svakog trenutka mogla da se dogodi nova kreacija, Min-Dža je posegnula ka svom ultimativnom oružju za razoružavanje tatinih bogatih sinova. To su bile njene nadaleko poznate dojke. Počela je da ih unosi u Karčijevo lice i da brandžama centrira njegovu gustu obrvu koja se rasprostirala iznad oba oka. U jednom trenutku su njene male i šiljaste grudi, čiji su vrhovi podsećali na dve Pyramide du Louvre, počele da ga žuljaju i bodu kao guzično useknuće izazvano tesnim donjim vešom.
– “Aaaa, pa to boli, ubola si me u oko…” – odjednom je povikao Karči – “ništa ne vidim, oslepeo sam…”
– “Naravno da si slepac…” – odgovorila mu je Min-Dža – “ovakvu ribu nisi u životu video, a ponašaš se kao poslednji papan… govno jedno impotentno.”
Sve su to posmatrali drugari i naslađivali se tom predstavom. Kako Karči nije uspeo da oseti prijatne senzacije u predelu međunožja, cela ta igra zavođenja Mindži je dojadila. Ne mogavši da prizna sebi da njena moć ovde nije imala uticaja, isfrustrirana sponzoruša – sa izraženom vizuelnom šabanskom estetikom – skoknula je do kafanskog telefona i prijavila je seksualno uznemiravanje sa elementima silovanja.
Ubrzo je stigla patrola BABA-inih gardi. Stariji pozornik poreklom sa BABA-inih visoravni, zvani Teška ruka, ušao je u bife. Pratnja mu je bio mali i iskompleksirani oblik života sa humanoidnim primesama pod nadimkom Mikrob. Dvojica predstavnika BABA-inog zakona – friško pristiglih ispod rotacije – bili su spremni da urade ono što najbolje znaju: što narod kaže, “da udaraju tamo gde je meko”. Njih nije zanimalo da se okušaju u borbi sa pravim super-junacima interdimenzionog sistema. Jebi ga, to je nezgodno, oni su organizovani, često imaju super-moći, štite ih razne strukture sistema dimenzija, a znaju i da pripucaju koristeći lasere iz očiju. Teška ruka i Mikrob su ipak bili sazdani od roze sluzokože koja se nalazi u neživotnim i smežuranim vaginama. A i žbirovska klika koja ih je dovela u ovu malaksiju samo je htela sebi da stvori podršku za genijalne političko-ekonomske naume sa krajnjim ciljem konačnog BABA-inog osvajanja sistema dimenzija.
Godinama su se Mikrob i Teška ruka vežbali u maltretu “padavičara” i “drogaša” i sada je došlo njihovo vreme da preuzmu centar fabule radnje od Mindže. Pravi je trenutak bio da napadnu Karčija.
Iskustvo im je reklo da nema potrebe da postavljaju suvišna pitanja i braća su odmah prionula da “deljenje pure” – kako se to kaže u krajevima iz kojih oni dolaze. Možda nekome izgleda čudno da BABA-ine patrole na licu mesta sprovode nasilje i torturu. Ipak, govorimo o sedmoj malaksiji treće dimenzije na periferiji interdimenzionalnog sistema – i o BABA-inim patrolama s početka kraja razdoblja u kom su se BABA-ine profesionalne garde tek bile formirale.
Dok se kupao u krošeima, aperkatima i kolenima u mošnice; dok je iznova i iznova prebrojavao zube da vidi da li su svi na broju, Karči je razmišljao koliko ga koštaju sopstvene kompulzije i želja da se dopadne prijateljima. Kada je lokva njegove krvi došla do kolena Teške ruke i Mikroba, odlučili su još jednom da prebroje rebra pendrecima i da ga pakuju “za poneti” u interdimenzionalni pritvor za obolele koji se suprotstavljaju Divovim uputstvima.
Dok su zapinjali njegovom glavom o prag svemirskog patrolnog čamca, Karči je polako počeo da gubi svest. U tom interegnumu je video puni spektar boja, igru svetlosti sa senkama i odsjaj koja je njegova aura bacala na unutrašnjost vozila. I nakon toga je usledio potpuni mrak. Prelazak u sledeću dimenziju bio je blizu.
Vidimo se u drugom delu kada nam se pridružuje i drugi glavni junak ove priče…